Oštećenje sluha usled buke pogađa sve one koji su pod uticajem jake ili konstantne buke, pa čak i ako je ta buka zapravo muzika. Procenjuje se da čak polovina muzičara klasične muzike ima oštećenje sluha zbog rada sa muzikom, vežbajući i nastupajući i do 8 sati dnevno. Nivoi zvuka na sceni, bez obzira na žanr muzike, mogu dostići i 110 decibela (dB) iako ta buka obično nije stalno tog intenziteta. To je jednako udaranju čekića pa čak iako je melodija u pozadini.
Istraživači sa Nofer Instituta Medicine Rada u Poljskoj su izmerili da je izloženost kod klasičnih muzičara od 81-90 dBA (dBA je mera koja meri jačinu zvuka uzimajući u obzir to kako je percipira ljudsko uvo) i to 20-45 sati nedeljno. Ovakva izloženost u toku karijere povećeva rizik od oštećenja sluha od 35dB za 26% po studiji objavljenoj u Međunarodnom Žurnalu Zaštite na Radu i Ergonomike. Najvećem riziku su izloženi oni koji sviraju rog, trubu ili tubu u orkestru, ali i oni koji sviraju udaračke instrumente.
Produžena izloženost buci od 85dB (zvuk gustog saobraćaja) će trajno oštetiti tanane slušne ćelije u unutrašnjem uvu što vodi oštećenju sluha i zujanju u ušima, tinitusu, koji se pojavljuju istovremeno u oko 90% slučajeva.
Rok i džez muzičari nisu imuni na ovaj problem. Neki od njih su javno o tome diskutovali, kao što su Sting, Eric Clapton, Neil Young, Phil Collins, i Will.i.am.
Ali oštećenje sluha usled buke (ili muzike) se 100% može sprečiti. Pomenuta studija je dala preporuku korišćenja silikonskih štitnika za muzičare po meri uva sa akustičkim filterima za prigušenje buke.
